31 KOL Novo okruženje, novi ljudi, novi strahovi. Kako se uklopiti?
Sasvim je normalno da se dolaskom u novu okolinu pojavljuju određeni strahovi poput toga da li ćemo biti prihvaćeni, kako će se prema nama odnositi i da li da krijemo dijabetes? Bilo da je to polazak u školu, na fakultet, novi posao ili neki novi trening, pitanje je isto.
Moje iskustvo vodi ka polasku u srednju školu. Tu je novi razred, novi drugari i nepoznata okolina, sve je nekako novo i strano. Strah se javio, kao normalna pojava. Pitanja su se skupljala u glavi, da li trebam da kažem kakav problem imam? Kako će me gledati kada saznaju da imam dijabetes? Hoće li me prihvatiti ili ću biti izbegavana i odbačena? Šta ako bude loše? Kako uopšte da im kažem?
Kada ta pitanja dođu Vi samo prodrmajte glavom i dobro razmislite. Zamislite da dođete u situaciju da vam je loše a ljudi oko vas ne znaju u kakvom ste problemu, šta je sa vama. Kako onda očekujete da vam bilo ko pomogne?
Dijabetes nikako ne treba da se krije. Prvog dana u novom okruženju istupite, recite svima da bolujete od dijabetesa i objasnite im šta to znači, pomozite im da shvate u kakvom ste problemu i šta sve može da vam se dogodi. Od 30 učenika, sigurno će određeni broj njih biti razumno i spremno da pomogne. Nemojte ćutati o tome, jer ćutnjom pravite problem i sebi i ljudima oko vas.
Odlučila sam da svom novom razredu kažem problem, uputim ih koliko mogu u dešavanja i moj život sa dijabetesom. Ne želim da samo moj razred zna o tome, želim da zna cela škola. Želim da apsolutno svako dete zna moj problem i kako može da mi pruži pomoć koja će mi jednom, možda zaista biti potrebna.
Znam da ću biti prihvaćena jer ja prva sebe prihvatam ovakvu kakva jesam. Poenta jeste da prvo sami sebe prihvatite, da dijabetes jednostavno počnete da smatrate delom sebe koji je sasvim normalan i prirodan. Da vaš odnos prema dijabetesu bude otvoren i vedar, da ne kukate i ne sažaljevate sebe, tako će drugi shvatiti da vas to boli i da ste tu slabi. A uvek će u životu biti ljudi koji gađaju vaše slabe tačke. Napravite sami šalu na svoj račun i smejte se zajedno sa ostalima, budite vedri i pozitivni. Jer ako pozitivno razmišljamo pozitivno će nam se i dešavati.
Ja sam odlučila kako ću početi, odlučila da pokušam da raširim svest drugima i razbijem da je dijabetes tabu tema. Želim da svako čuje koliko sam slatka i kako se borim sa time. A sve utiske vam javljam čim reči prenesem u delo.
O autoru:
Marija već 7 godina druguje sa dijabetesom (2017.) , od svoje osme godine. Želja joj je da jednog dana postane psiholog i tako pokaže onima koji su u problemu da svet nije crn. Učenik je Srednje Veterinaske škole. Iako ima svega 15 godina, na zrelosti i hrabrosti joj mogu pozavideti i mnogo stariji od nje.
Hobi joj je pisanje kratkih priča, a želja da jednog dana napiše knjigu o životu sa dijabtetesom.
Marija Glišin Gostujući autor, “Tinejdžerski Dijabetes”
Preneseno sa Moji dijabetes
